Socijalne karte: Centri nisu umreženi, nemoćni protiv prevara

Zašto država ponovo insistira na uvođenju socijalnih karata u Srbiji? Korisnici socijalne pomoći ne prijavljuju promene u prihodima. U opštini Priboj imaju bazu podataka. Promene u statusu onih koji primaju socijalnu pomoć po sadašnjim propisima trebalo bi da prijave – korisnici. Oni, međutim, to nerado čine, jer ne žele da se odreknu novca koji dobijaju od države. Tako da među oko 100.000 porodica koje su na spisku Ministarstva rada, takvih slučajeva gotovo da nema.
Centri za socijalni rad prevarama u ovoj oblasti ne mogu da uđu u trag, pošto nijedan od njih nije umrežen sa drugim institucijama i ustanovama koje vode evidenciju, pa tako službenici ne mogu da znaju da li se neko u međuvremenu zaposlio, odbio posao, nasledio stan, zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Ovaj problem bi po mišljenju nadležnih mogao da se reši samo uvođenjem socijalnih karata.
O njima se u Srbiji govori godinama i po tvrdnjama nadležnih trebalo bi da budu izrađene do 2019. godine. Prema planu, trebalo bi da se formiraju jedinstvene, analitičke baze podataka, povezivanjem informacionih sistema različitih institucija. To će omogućiti da građani lakše ostvaruju svoja prava, ali pre svega na taj način će se sprečiti zloupotrebe i obezbediti pravednija raspodela pomoći.

Zoran Polić, direktor Centra za socijalni rad u Priboju, kaže, za “Novosti”, da je to dobra zamisao samo da se uradi kako treba, ali i da centri mogu sami mnogo da urade.

– To bi olakšalo posao, međutim, to je skup projekat i država bi morala da pronađe novac – kaže Polić. – Mi smo na našoj opštini pre tri godine preko javnih radova napravili socijalne karte za oko 70 odsto građana, koji su se odazvali i učestvovali u anketi. Imamo bazu podataka, i kod nas novčanu socijalnu pomoć primaju samo oni kojima je ona i potrebna.

On objašnjava da je 15 anketara plaćenih preko Nacionalne službe za zapošljavanje i odradilo ankete, dali su podatke i napravljena je slika stvarnog stanja. Iako je siromašna opština, Priboj danas nema mnogo korisnika socijalne pomoći, tačnije 130 porodica je dobija, dok jednokratnu pomoć primi oko 2.000 ljudi godišnje. Naš sagovornik naglašava da bi, međutim, trebalo promeniti i propise i preciznije odrediti uslove za njeno dobijanje.

Svi podaci o građanima, kao što su matični broj, broj lične karte, podaci o imovini, prihodima, o plaćanju poreza nalaziće se na jednom mestu. To će biti baza koju će da koriste sve državne institucije u skladu sa onim kakve ingerencije imaju i podatke kojima mogu da pristupaju.
Izvor: novosti